PRVI SRBI INTEGRISANI U EU________
Moj prijatelj Bogdan Zlatić bio je (kao i uvek) u pravu: prvi Srbi koji su trajno integrisani u Evropsku uniju bili su oni čije su organe Tači i somr. povadili iz njihovih tela i prodali na tržištu EU. Doduše, ovi Srbi u ostvarenu utopiju nisu ušli celi…
Stvari su, bar kada je bivša SFRJ u pitanju, počele pre Tačija: još u ratovima na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao što je zapisao Vorobjovski.
„Naša borba“ (28. maj 1996) donela je vest o Savijeru Gotjeu, novinaru „Figaora“, ub-ijenom 19. maja iste godine. Gotje je otkrio da se italijanska mafija bavila krijumčarenjem ljudskih organa iz ratom zahvaćene Bosne na Zapad, i to preko jedne tršćanske bolnice. Ljudi su ub-ijani u ratu (zarobljenici, žene, deca), da bi njihovi organi stigli bogatim čudovištima kojima je bilo potrebno „osveženje“ posustalih telesina. Gotje je čak razgovarao sa jednim od ubica. On kaže: „Pitao sam ga da li su poput svinja ub-ijali ljude kojima su potom izvlačili organe. Sa potpunim prezirom i cinizmom mi je odgovorio da su ih tukli do smrti, štapovima – muškarce, žene i decu, kako ne bi izgubili ni kap krvi“… Zbog svega što je znao, a pre nego što je objavio konačne podatke, Gotje je ub-ijen…
Ono što su Tači i njegove „učkaše“ (od UČK) radili na Kosovu i Metohiji sa Srbima, počelo je među njihovim sunarodnicima u Albaniji. „Korisnici usluga“ mafije iz Tirane su bili iz „najrazvijenijih“, „najprogresivnijih“, „najhumanijih“ EU zemalja. I sve se to znalo. Dik Marti je „otkrio toplu vodu“. A krv nije voda, naravno. Da se podsetimo vesti od pre više od jedne decenije…
Evo vesti iz „Blica“ od 19. oktobra 1998. godine, „TIRANA (TANJUG) Skandal oko prodaje novorođenčadi koja su iz Albanije tajno prebacivana u Italiju, dobio je novu dimenziju tvrdnjama u štampi da u Tirani postoji ilegalna klinika za trgovinu organima beba, javlja agencija DPA. Najuticajniji albanski nezavisni list „Koha jone“ izveštava, citirajući izjavu neimenovanog tužioca, da su neki hirurzi u Tirani odstranjivali organe iz tela beba i krijumčarili ih u Italiju. Organe su, kako se tvrdi, italijanski kupci unapred naručivali“…
„Glas javnosti“ je 8. avgusta 1999. godine doneo vest o tome kako su „nemački vojnici iz sastava KFOR-a sa Kosova u Makedoniju ilegalno uneli oko četiri tone medicinskog otpada i delova ljudskih organa da bi ih, navodno, spalili u Vojnoj bolnici u Skoplju. Iza toga je stajala vladajuća koalicija na čelu sa VMRO, koja je odobrila Nemcima ovaj ilegalni uvoz. Fridrih Cimerman, portparol NATO-snaga smeštenih u Tetovu, rekao je da su nemačke trupe to i ranije činile, i da nisu obaveštavale vlasti Makedonije „misleći da za to neće biti problema“. U tekstu „Glasa javnosti“ postavljeno je nekoliko pitanja na koja odgovor niko nije dao (ali će morati da ga daju u dan Suda Božijeg): „O kakvim delovima ljudskih organa je reč? Zašto je medicinski otpad uopšte odvožen sa Kosova, a pogotovo ilegalno u Makedoniju? (…) I možda najglavnije: kojim nesrećnicima su delovi tela i raskomadani, i u koju svrhu?“ Tim povodom dr Rada Trajković je komentarisala strahove kosovskih Srba da je reč o trgovini ljudskim organima. „Ovde se o tome danima priča, mada niko tačno ne zna o čemu se zapravo radi. Ljudi odavno sumnjaju, jer niko ne pronalazi otete, niti im daju da vide ub-ijene. Mnogi ljudi su nestali, posebno u Prizrenu kada je ulazio KFOR. Tamo ne da su samo nestali odrasli ljudi, već i bebe sa svojim majkama o kojima se danas ništa ne zna (…) Morbidni ljudi, koji misle samo o profitu, mogu da rade što god žele, a verovatno to i rade, a da to nikoga ne brine (…) Plašim se da oni koji su izginuli nisu postali žrtve ovakvih ljudi, kojima je važno da se sve što mogu dobro unovče“…
O ulozi nemačkih vojnika (a šta je sa ostalim NATO saveznicima?) trenutno se ne govori. Ni sa „Vikiliksa“ nismo mnogo saznali. Afera „Žuta kuća“ (nalazila se, pamtimo, na teritoriji Albanije) zataškana je. Nataša, Sonja & družina znaju samo za „srbske zločine“. Zar Tači nije bio blizak sa Bilom, Hilari, Medlin i svim ostalim NATO humanistima, koji su ga učili „demokraciji“ i „suživotu“?
Uostalom, prodaja organa bi uskoro mogla postati ozbiljan biznis koalicione Vlade „Za evropsku Tursku“ (pardon, „Srbiju“). Prodaju „Telekom“, prodaće EPS – a onda, redom i nas. Potreba za organima u EU je sve veća, a jedini metod da se Srbi trajno evrointegrišu je taj, „na komad“. Na usklike čuvenog liberala Prokića da će Srbija biti evropska sa Srbima ili bez njih, odgovaramo: „Bez njih, naravno“. Ako ne računamo srpsku „biomasu“.